Da biste bili u dobroj formi dovoljno je da vežbate tri puta tokom nedelje. Ipak, zbog nedostatka vremena, a i zbog lenjosti, veliki broj osoba se bavi sportom samo jednom nedeljno. I tada uglavnom biraju sportove koji su vrlo naporni za mišiće i iziskuju dobru kondiciju, kao što su džogiranje, višečasovni biciklizam, fudbal, basket…Međutim, to je kontraefektno, jer pauza od jedne nedelje dovodi do opuštanja tonusa, a naglo i jako forsiranje – do upale mišića, ili čak povrede. Ukoliko se sport upražnjava samo jednom nedeljno, organizam ne stigne da se prilagodi. Pozitivni efekti brzo nestaju, a posle sedam dana mišići se ponašaju kao da prvi put vežbate.Kada se trenira redovno, odnosno tri puta nedeljno 60 minuta intenzivne aktivnosti, mišići su snažniji, izdržljiviji i elastičniji i manji je rizik od povrede. Istovremeno raste i njihov tonus, ali da bi se pozitivan efekat zadržao, neophodno je bavljenje sportom u kontinuitetu.Ukoliko nemate vremena za vežbanje, isti efekat kao trening u teretani ima i brzo pešačenje od šest do sedam kilometara ili vožnja bicikla umerenim tempom 90 minuta bez pauze.

Zdrava ishrana danas se nameće kao glavna tema među nutricionistima i običnim ljudima. Kada živimo brzo, okruženi stersom i ekološkim promenama, izazov je hraniti se zdravo.Za neke ljude sama priprema obroka i odabir namirnica predstavlja pravo uživanje, dok se drugi uzdaju u “moć” mikrotalasne pećnice i na hrana gledaju kao na nužno zlo. Vaš stav prema načinu ishrane diktira i to da li je ona saveznik ili neprijatelj vašeg zdravlja.

Najbolje vreme za vežbu je ujutru, a pre doručka.Statistika kaže: ljudi koji primenjuju ovaj princip čine upravo najveći procenat onih koji imaju idealnu telesnu težinu. I to bez ikakve muke.Ove jutarnje vežbe moraju biti umerene, a prema savetima stručnjaka, pogrešno je ujutru trčati (što većina ljudi smatra veoma zdravim), jer našem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon buđenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce većim naporima u to vreme. Statistika kaže da je procentualno daleko veći broj iznenadnih smrti usled opterećenja srca u toku trčanja u rano jutro, nego u bilo koje drugo doba dana. Najmanje je preporučljivo vežbanje posle 9 sati uveče (razlozi su brojni, jedan od razloga je što tim postupkom veštački održavamo naše nadbubrežne žlezde aktivnim, a to vodi u hroničan sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove prakse, dovodi do brojnih poremećaja u telu, a pre svega poremećaju imuniteta).